Subota, Februar 04, 2012
2.
Prošlo je mnogo vremena od buđenja. Slušala sam tri iste pesme svakog jutra.
Nikada nisam znala kako je napolju, bio je to deo nekog rituala,a možda i one klinačke depresije. Bunta,čega god.
Tata bi mi uvek napravio kafu, nikada mu nisam rekla ni hvala ni dobro jutro, on stajao je sa jedne ja sa druge strane vrata, mog sveta
ja i gomila citata iz tri pesme.
Pokupim tako svoje cigare
izlazim i rano je jutro u Beogradu. Peške do svog mesta u tom sistemu,
jedna lepa kafa s mlekom u kartonskoj kutiji, prva cigara kroz ulice.
Nisam htela da progovaram o toj stvar, jer stvari kao što je ta jako su glupe, jednostavno nije mi išlo uz stil.
Moj stil bio je da gazim napred u prljavim martinkama.
